Вежбање француског језика
Du, de la, de l’ ili des :
1. Je veux _________ amour !
2. En France, on mange _________ fromage.
3. Voulez-vous ___________ eau minérale ?
4. Le matin, ma mère prend ____________ aspirine.
5. Vous prenez __________ riz ?
6. J’ai acheté ________ fruits.
7. Je voudrais ________lait.
Resenje :
1. de l’
2. du
3. de l’
4. de l’
5. du
6. des
7. du
I Napiši glagol u odgovarajućem vremenu, tako da izražava anteriornu radnju (koja se desila u prošlosti pre druge radnje u prošlosti):
a) avais trouvé
b) t’étais marié
c) étais venu
d) étiez partis
e) n’avais pas eu
II Napiši glagol u odgovarajućem vremenu tako da izražava simultanost (radnju koja se desila istovremeno sa drugom radnjom u prošlosti)
a) était
b) nous aimions
c) finissait
d) ne connaissiez pas
e) devait
III Napiši glagol u odgovarajućem vremenu, tako da izražava posteriornu radnju (onu koja se desila posle neke druge radnje u prošlosti)
a) finirait
b) partirais
c) irait
d) sauverait
e) nous rencontrerions
Bonne Année à tous les francophiles!:) Настави са читањем „“
|
Kroz, za (vreme u budućnosti, počev od trenutka govora) |
DANS |
Je vais à Moscou dans trois mois ! Idem u Moskvu za tri meseca !
|
|
Za, u roku od (vreme potrebno za neku radnju) |
EN
|
J’ai fait ce travail en deux jours. Uradila sam taj posao za dva dana. |
|
Tokom, za vreme, dok |
PENDANT |
Je t’aimé pendant des siècles. Volela sam te tokom vekova. |
|
Pre (vreme u prošlosti) |
IL Y A |
Je l’ai vu il y a trois ans. Videla sam ga pre tri godine. |
|
Već, od (početak radnje koja još traje) |
DEPUIS |
J’étudie l’italien depuis trois ans. Učim italijanski već 3 godine. |
|
Ima…kako, već…kako |
Il Y A… QUE = ÇA FAIT… QUE = DEPUIS |
Il y a/ ça fait trois ans que j’apprends l’italien. Ima 3 godine kako učim italijanski. |
|
Od …do |
DE- À |
Le musée est ouvert du lundi au vendredi. Muzej je otvoren od ponedeljka do petka. |
|
Na (predvidjeno, planirano vreme) |
POUR |
Nous allons à Paris pour deux semaines. Idemo u Pariz na 2 nedelje. |
1.Pravilo je da ženski rod prideva gradimo tako što na oblik muškog roda dodamo –E (to E se ne čita, ali, zahteva čitanje suglasnika ispred sebe!):
Na pr. Grand+e=grande (visok, visoka)
2.Pridevi koji se u muškom rodu završavaju na –e, ostaju isti i u ženskom rodu:
Rouge=rouge (crven, crvena)
3.Pridevi koji se u muškom rodu završavaju na –F, u ženskom se završavaju na –VE (F ispred –e prešlo u V):
Attentif+e= attentive (pažljiv, -a)
4.Pridevi koji se u muškom rodu završavaju na –ER, u ženskom se završavaju na –ère:
Dernier+e=dernière (poslednji, -a)
5.Pridevi koji se u muškom rodu završavaju na – x, u ženskom imaju završetak –se:
Courageux →courageuse (hrabar, -bra)
J Izuzeci: doux, douce; faux, fauce; roux, rousse,
6.Pridevi koji se u muškom rodu završavaju na –teur, u ženskom se završavaju na –trice ili –teuse:
Menteur→menteuse (lažljiv, -a),
Protecetur→protectrice (zaštitni, -tna)
7.Pridevi koji se u muškom rodu završavaju na –eur, u ženskom glase – euse:
Rêveur→rêveuse (sanjalački, -a)
J Izuzeci: supérieur , -e ; inférieur,-e ; antérieur, -e ; intérieur, -e ; extérieur, -e ; mineur, -e ; majeur, -e ; ultérieur, -e
8. Pridevi koji se u muškom rodu završavaju na –el, – en, -ien, -on, -eil, -ul udvajaju svoj krajni suglasnik:
Na pr: naturel, naturelle (prirodan, -dna)
canadien, canadienne, (kanadski, -ska)
bon, bonne (dobar, -bra)
pareil, pareille (sličan, -čna)
nul, nulle (nikakav, -kva)
9. Ima prideva koji imaju 2 oblika za muški rod:
Beau+suglasnik, bel + a,e, i, o, u, y, h → ženski rod belle (lep,-a):
Un beau garçon, un bel homme, une belle femme
Takvi su još i: nouveau, nouvel → nouvelle (nov, -a)
mou, mol → molle (mek,-a)
fou, fol → folle (lud, -a)
vieux, vieil → vieille (star,-a)
10. Ima prideva koji imaju različit oblik za muški i ženski rod:
– blanc, blanche – beo, -la
– franc, franche – iskren, -a
– sec, sèche – suv, -a
– frais, fraȋche – svež, -a
– grec, grecque – grčki, -a,
– turc, turcque – turski, -a
– public, publique – javni, -a…
Vežbanje: Napravi ženski rod prideva:
1) Joli
2) Petit
3) Songeur
4) Cher
5) Sportif
6) Jaloux
7) Sympathique
8) Heureux
9) Nouveau
10) Bizarre
11) Seul
12) Éternel
13) Chanceux
Rešenja:
1) Jolie
2) Petite
3) Songeuse
4) Chère
5) Sportive
6) Jalouse
7) Sympathique
8) Heureuse
9) Nouvelle
10) Bizarre
11) Seule
12) Éternelle
CChanceuse
Kada govorimo o tome gde idemo i odakle dolazimo : ), koristimo različite predloge:
I Je vais à Paris. – Ja idem u Pariz.
à + ime grada (u koji idemo)
II Nous allons au Japon. – Mi idemo u Japan.
au + država muškog roda
III Vouz allez en Serbie? – Idete li u Srbiju?
en + država ženskog roda
IV Mon ami Pierre va aux États-Unis. – Moj prijatelj Pjer ide u Sjedinjene Američke Države.
aux + država čije je ime u množini
Izuzetak : ) Ako država muškog roda počinje samoglasnikom, koristimo predlog en:
Je vais en Irak.
I, još da se podsetimo da su ženskog roda sve države čije se ime završava slovom –E: Serbie, France, Russie, Italie, Pologne…Sve ostale su muškog roda: Monténégro, Canada, Iran…
Od ovog pravila odstupaju Le Mexique, le Mozambique, le Cambodge!
Kada govorimo da dolazimo iz Pariza, iz Japana…koristimo:
I Je viens de Paris. – Dolazim iz Pariza.
de + ime grada
II Nous venons du Japon. – Dolazimo iz Japana.
du + država muškog roda
III Vous venez de Serbie? – Vi dolazite iz Srbije?
de + država ženskog roda
IV Mon ami Pierre vient des États-Unis? – Moj prijatelj Pjer dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država.
Naravno, za države muškog roda koje počinju samoglasnikom, koristimo predlog DE!
dɆ+ a, e, i, o, u, y, h = d’
Je viens d’Irak.
Znači, aller, habiter+ à, au, en, aux
venir; revenir+ de, du, de, des
* Ženskog roda su sve države koje se završavaju slovom -e : la Serbie, la France….
*Izuzeci, koje treba da zapamtimo, su :
Vežbanje: Upotrebi odgovarajući predlog:
1. Vous allez _____ Maroc?
2. On va _______ Canada cet hiver.
3. Vous venez _______ Italie?
4. Cet été, je vais __________ Russie.
5. Tu habites _________ Kragujevac?
6. Mes cousins reviennent __________ Japon.
7. Nous allons __________ Allemagne
8. Vous venez ________ Belgique?
9. Vous habitez ________ Émirats Arabs Unis?
Rešenja:
1. au
2. au
3. d’
4. en
5. à
6. du
7. en
8. de
9. aux
Postoje 3 oblika komparativa: 1. Superiornosti (kada je nešto više vrednosti), i za njegovo gradjenje koristimo prilog PLUS (više)
2. Jednakosti (kada je nešto iste vrednosti), i za njegovo gradjenje koristimo AUSSI (ili AUTANT), što znači isto
3. Inferiornosti (manje vrednosti), za njegovo gradjenje koristimo MOINS (manje)
|
+ PLUS |
Pridev Prilog |
QUE |
|
= AUSSI |
||
|
‒MOINS |
Na pr. 1. Pierre est plus bavard que Marie.
– Pjer je pričljiviji od Mari.
2. Sophie est aussi belle que sa soeur.
– Sofi je lepa kao i njena sestra.
3. Ma voiture va moins vite que l’avion.
– Moj automobil ide sporije nego avion.
II Ako poredimo imenice, umesto aussi koristimo AUTANT! Ispred imenice ide predlog DE!
|
+ PLUS DE |
Imenica |
QUE |
|
= AUTANT DE |
||
|
‒MOINS DE |
Na pr. 1. Mon mari a plus de livres que moi.
– Moj muž ima više knjiga nego ja.
2. Vous avez moins de chance que nous.
– Vi imate manje sreće od nas.
3. Il a autant de fautes que moi.
– On ima isto toliko grešaka kao i ja.
III Kada poredimo glagole:
Na pr.1.Il travaille plus que moi.
– On radi više nego ja.
2. Cette fille parle autant que ma tante Adèle !
– Ova devojka priča isto koliko i moja tetka Adel!
3. Il voyage moins que l’année derrière.
– On putuje manje nego prošle godine.
*Pridev BON, BONNE u komparativu glasi MEILLEUR, MEILLEURE (bolji, bolja) : Mon frère est meilleur que moi en mathématiques !
– Moj bratje bolji od mene u matematici !
*Prilog BIEN u komparativu glasi MIEUX (bolje) : Ma sœur chante mieux que moi.
– Moja sestra peva bolje nego ja !
|
GLAGOL |
PLUS QUE + |
|
AUTANT QUE = |
|
|
MOINS QUE – |
Neki glagoli ne grade svoj particip prošli po onim pravilima koje znamo! Te oblike se trudimo da zapamtimo J:
1. Être – été
2. Avoir – eu
3. Faire – fait
4. Devoir – dû
5. Pouvoir – pu
6. Savoir – su
7. Croire – cru
8. Lire – lu
9. Dire – dit
10. Naître – né
11. Mourir – mort
12. Venir – venu
13. Prendre – pris
14. Mettre – mis…
Kliknite na link ispod, i proverite koliko ste zapamtili:)
Samo za Bubicu!: )
Glagoli PRENDRE, APPRENDRE i COMPRENDRE pripadaju 3. grupi, i nepravilni su, ne mozemo da ih menjamo po onim pravilima koje znamo!
– U sadašnjem vremenu oni glase:
Prendre– Uzeti, piti, jesti….
1. Je prends 1. Nous prenons
2. Tu prends 2. Vous prenez
3. Il, elle prend 3. Ils, elles prennent
– Osnova za imperfekat glasi PREN– (od nous prenons)
– Particip prošli glasi PRIS (na pr. Tu as pris du sirop?)
– U budućem vremenu ovaj glagol gubi svoje E pred nastavcima: PRENDRɆ : Je prendrai
I glagoli apprendre (učiti, saznati) i comprendre (razumeti) se menjaju ovako, jer su složenica (nastali od) glagola prendre!
Vežbanje:
Dopuni:
1. À l’école, nous __________ le français et l’anglais. (apprendre,présent)
2. L’autre jour je ___________ mon café et j’écoutais la radio. (prendre,imparfait)
3. Un jour vous ___________ tout! (comprendre,futur simple)
4. Le matin, mon fils __________ du lait. (prendre,présent)
5. Vous ___________ le serbe? (comprendre, présent)
6. J’ ___________ une bonne nouvelle! (apprendre, passé composé)
7. Je ne ____________ rien! (comprendre, présent)
8. Il __________ son parapluie et il est sorti. (prendre, passé composé)
Rešenja:
1. apprenons
2. prenais
3. comprendrez
4. prend
5. comprenez
6. ai appris
7. comprends
8. a pris