Брат, рођак, примо :)

Овде код нас, на Брдовитом Балкану, брат је увек брат. Брат рођени, брат од тетке, брат од ујака, брат од стрица. У француском језику, рођени брат је frère /frεr/, а за сву осталу браћу : ) користи се cousin /kuzɛ̃/.

То исто важи и за сестру – у српском, сестра је и рођена, и од тетке, и од ујака, и од стрица. У француском – sœur /sœr/- рођена сестра, и cousine /kuzin/- сестра од …

Point zéro

Ако и вас, као и мене, путеви нису одвели у Рим, већ вас непрестано воде по Француској, ево тачке са које крећу сви путеви!

Нулта тачка се налази у порти Богородичине цркве у Паризу и одатле се броје километри свих путева који од Париза воде ка великим градовима у Француској.

Како је Париз постао престоница света

Још средином 19 века, Париз је био град пун уских уличица, мрачних и загушљивих. Градско језгро било је пренасељено, а број становника се повећавао. Епидемија колере из средине века однела је око 19000 живота, што се сматра 1 од разлога за реконструкцију Париза. Неки извори наводе и да је било важно онемогућити Парижане да постављају барикаде у време побуна, а омогићити дејство артиљерије и коњице.

Како год. Цар Напоелон III је радове на обнови Париза поверио барону Осману.  Радови су трајали од 1853. до 1870.године. Срушено је око 20000 кућа, а изграђено око 40000. Сматра се да је око 60 % Париза измењено.  Један лик Емила Золе каже : „Замислите да ја, који сам стари Парижанин, не могу више да препознам свој Париз. Јуче сам се изгубио идући од Градске куће до Луксмебурга.“ Изграђено је 80 булевара.  Један од циљева је био истаћи париске споменике  или направити нове. Зграде нису смеле да буду више од ширине улице (12-20m), са не више од 6 спратова. Што је спрат био виши, то је ранг станара био нижи. Последњи спрат је био за послугу. Све зграде су имале водоводно-канализациону мрежу.

Рађено је и на озелењавању града. Сађени  су дрвореди, па је Париз на крају обнове имао 50000 стабала. Настали су нови паркови, или преуређени стари.

Упркос финансијским и другим проблемима, и негодовању једног броја својих становника, Париз је постао престоница света.

Џинс и Француска

Ко би рекао да је џинс, један од симбола Америке,
ипак врло везан за Француску? 🙂
Сам назив потиче од изговора имена града Ђенове, у којој се производила тканина за једра и одећу за морнаре, и извозила по читавој Европи.
Затим је настао и
ДЕНИМ, тканина од које су се такође правиле те неуништиве панталоне, а производио се и извозио из Нима (de Nîmes), Француска…
Остало знате 🙂

Зашто Французи поклањају ђурђевак за 1.мај?

Иако потичу са различитих континената, ђурђевак из Азије, а Празник рада из Северне Америке, срели су се и спојили у Француској, 1941.године, када је цвет дивље руже замењен цветом ђурђевка као симбол Првомајског празника.
До тада, цветовима ђурђевка газиле су Аполонове нимфе, код Римљана био је део Флоралија. Келтима је означавао почетак лета…У XVI веку, француски краљ Шарл IX, ганут ђурђевком добијеним за срећу, поклањао је његове струкове дамама на двору.
Данас га Французи поклањају драгим особама за добру срећу.
На другој страни, борба радника за боље услове рада, за 8 сати рада, 8 сати сна и 8 сати за властити живот, достигла је врхунац најмасовнијим демонстацијама до тада, 1.маја, 1886. у Чикагу…

Le coq gaulois – Галски петао


Из ког јајета се испилио Галски Петао, или, откуд певац симбол Француске?: )
Певац је један од најстаријих симбола Француске, иако није званично ,,признат“. Потиче из доба Римљана, и игре речи. У латинском језику ,,gallus“ је био певац, а ,,Gallus“ – Гал, становник Галије.
Петао се појављивао и нестајао с времена на време, да би у доба револуције постао симбол француског народа и његове борбе.
Наполеон Бонапарта је покушао да га замени орлом, сматрајући га недостојним, али, то није потрајало.
Више од 100 година петла можемо да видимо на дресу француске фудбалске репрезентације.