Објављено

Les nombes ordinaux – Redni brojevi

Redni broj pravimo tako što na osnovni dodamo nastavak –ième /jɛm/,

napr.  Deux+ième=deuxième

        Trois+ième=troisième

        Six+ième=sixième…

  • Postoji nekoliko izuzetaka u pisanju:

   1) brojevi koji se završavaju slovom –e, gube svoje –e :

  1. Quatre → quatrième
  2. Onze → onzième
  3. Treize → treizième
  4. Quatorze → quatorzième
  5. Quinze → quinzième
  6. Seizième → seizième

       2) Broj 5 dobija –U: Cinq→ cinquième

3) Kod broja 9 slovo F prelazi u V→ neuvième

      4) Prvi se kaže Premier, a prva Première

      5) Dvadeset i prvi → Vingt et unième

6 ) Trideset i prvi → Trente et unième…

 

  • Redni broj označavamo tako što iza osnovnog broja napišemo slovo e

Deuxième, označava se kao 2 ͤ

Troisième → 3 ͤ

Dix-septième → 17 ͤ

Douxième → 12 ͤ 

Premier → 1er , première → 1re

 

Vežbanje : Napiši redni broj

  • 7e
  • 8e
  • 19e
  • 4e
  • 5e
  • 33e
  • 51e

Rešenje:

  • septième
  • huitième
  • dix-neuvième
  • quatrième
  • cinquième
  • trente-troisième
  • cinquante et unième

 

Објављено

Les mois de l’année – Meseci u godini

  1. Janvier /ʒᾶvje/
  2. Février /fevrije/
  3. Mars /mars/
  4. Avril /avril/
  5. Mai /mɛ/
  6. Juin /ʒɥɛ̃/
  7. Juillet /ʒɥije/
  8. Aoùt /ut/
  9. Septembre /sɛptᾶbr/
  10. Octobre /ɔktɔbr/
  11. Novembre /nɔvᾶbr/
  12. Décembre /desᾶbr/

Kada hoćemo da kažemo da se nešto desilo U nekom mesecu, koristimo predlog EN /ᾶ/

Napr: – Je suis née en février. (Rođena sam u februaru.)

– En octobre il pleut en Serbie. (U oktobru pada kiša u Srbiji.)

– En quel mois es-tu né? ( U kom mesecu si rođen?)

Francuzi, kao i mi, koriste rimski kalendar i njihova imena meseci:

  1. Januar – po rimskom Bogu Janusu, Bogu početka i kraja
  2. Februar – od latinskog glagola Febraure – čistiti
  3. Mart – po rimskom Boug rata Marsu
  4. Avril – od latinskog glagola Aperire – otvoriti
  5. Maj – po Boginji zemlje, Maji
  6. Jun – po rimskoj Boginji Junoni, Jupiterovoj ženi, zaštitnici žena
  7. Jul – u čast Julija Cezara, peti mesec u kalendaru je poneo njegovo ime ( Jul je u doba Rima bio peti mesec!)
  8. Avgust – po Avgustu Cezaru, prvom rimskom imperatoru
  9. Septembre – sedmi mesec
  10. Oktobar – osmi mesec
  11. Novembar – deveti mesec
  12. Decembar – deseti mesec

Po starom rimskom kalendaru, iz doba Romula i Rema, godina je počinjala u martu, sa prolećem, i trajala je 10 meseci. Tada su septembar, oktobar, novembar i decembar bili sedmi, osmi, deveti i deseti mesec.

Ako želite da čujete kako se izgovarju imena meseci, kliknite na link, i pronadjite par:

Објављено

Les nombres de 90 à 100, prononciation- Brojevi od 90 do 100, izgovor

90 – qautre-vingt-dix /katrvɛ̃dis/

91 – qautre-vingt-onze /katrvɛ̃ɔ̃z/

92 – qautre-vingt-douze /katrvɛ̃duz/

93 – qautre-vingt-treize /katrvɛ̃trɛz/

94 – qautre-vingt-quatorze /katrvɛ̃katͻrz/

95 – qautre-vingt-quinze /katrvɛ̃kɛ̃z/

96 – qautre-vingt-seize /katrvɛ̃sɛz/

97 – qautre-vingt-dix-sept /katrvɛ̃disɛt/

98 – qautre-vingt-dix-huit /katrvɛ̃dizɥit/

99 – qautre-vingt-dix-neuf /katrvɛ̃diznœf/

100 – cent /sɑ̃/

P.S.      Svaki slovo koje iznad ima talasić, čita se kroz nos (ɛ̃- e kroz nos, ɑ̃- a kroz nos..)

/œ/- čitamo tako što otvorimo usta za O, a izgovorimo E

/ɥi/- čitamo kao naše UI, samo brže

Zadatak : Koji broj se izgovara ovako?

  1. /katrvɛ̃sɛz/
  2. /katrvɛ̃dizɥit/
  3. /katrvɛ̃katͻrz/
  4. /katrvɛ̃diznœf/
  5. /katrvɛ̃dis/

Rešenje potražite sami 🙂

 

 

Објављено

Les nombres de 40 à 50, prononciation – Brojevi od 40 do 50, izgovor

40 – quarante /karɑ̃t/

41 – quarante et un /karɑ̃teœ̃/

42 – quarante-deux /karɑ̃tdø/

43 – quarante-trois /karɑ̃ttrwɑ/

44 – quarante-quatre /karɑ̃tkatr/

45 – quarante-cinq /karɑ̃tsɛ̃k/

46 – quarante-six /karɑ̃tsis/

47 – quarante-sept /karɑ̃tsɛt/

48 – quarante-huit /karɑ̃tɥit/

49 – quarante-neuf /karɑ̃tnœf/

50 – cinquante  /sɛ̃kɑ̃t/

P.S. Svaki glas sa talasićem izgovaramo kroz nos (ɑ̃ –a kroz nos, ɛ̃ –e kroz nos…)

Glas /œ/ izgovaramo tako što otvorimo usta da izgovorimo O, a izgovorimo E.

Glas /ø/ se izgovara na isti način, samo zatvorenije.

Glas /wɑ/ izgovaramo kao naše UA, brzo.

Glas /ɥi/- čitamo kao naše UI, samo brže.

Jeste li zapamtili ove brojeve?:)