Mesto zamenice u službi objekta – La PLace des pronoms COD et COI

          Lične zamenice u službi objekta se uvek nalaze ispred glagola:

Je t’attends. – Čekam te.

Il me parle des mensonges. – On mi priča laži.

          Medjutim, u zapovednom načinu, u potvrdnom obliku, ove zamenice idu iza glagola :

Dis-lui que je l’aime ! Kaži mu da ga volim.

Visitez-nous à Paris ! Posetite nas u Parizu.

          Me i te imaju oblike moi i toi :

Dis- moi la vérité !

          U odičnom obliku zapovednog načina, zamenice se vraćaju na svoje mesto :

Ne m’attends pas !

          Ako se u rečenici nadju i COD i COI, onda prvo ide COI, pa COD :

Je t’écris cette lettre. → Je te l’écris.

Naravno, uvek ima izuzetaka : )

Le           Lui

La      ˃   Leur

Les

Na pr. Je lui écris cette lettre. → Je la lui écris.

Les Pronoms COI-Lične zamenice u službi nepravog objekta

  1. Kao što u našem jeziku lične zamenice imaju različitu službu u rečenici (na pr. subjekat, pravi, nepravi objekat…), i različito glase u različitim padežima (na pr. ja, mene, meni, mene…), tako i u francuskom, lične zamenice (je, tu, il, elle, nous, vous, ils, elles) mogu da se nadju u službi pravog (direktnog -COD) i nepravog (indirektnog- COI) objekta.

Lične zamenice COI

Tu téléphones à Sophie sovent?  – Da li često telefoniraš Sofiji?

Oui, je lui téléphone. – Da, ja joj (njoj) telefoniram.

Uvek se nalaze ispred glagola: Il me dit des mots d’amour. On mi priča…

Koristimo ih da bismo izbegli ponavljanje imenice.

Lične zamenice COI glase:

Me– meni, mi                        Nous– nama

Te– tebi, ti                              Vous– vama

Lui– njemu,mu; njoj, joj        Leur– njima

Koriste se kod glagola koji iza sebe imaju predlog à: appartenir à (pripadati nekome),donner à (dati nekome), demander à (pitati nekoga), dire à (reći nekome),écrire à (pisati nekome), envoyer à (poslati nekome), parler à (pričati sa), répondre à (odgovoriti nekome), téléphoner à (telefonirati nekome), offrir à (pokloniti nekome)…

Vežbanje:

Odgovori koristeći zamenicu:

1)       Tu parles à Marco?

2)       Vous offrez des cadeaux à vos amis ?

3)       Tu écris à ton mari?

4)       On réponds à Jean?

5)       Vous écrivez à vos cousins?

6)       Il vous a dit son adresse?

7)       Vous me souriez?

Rešenja:

1)       Oui, je lui parle.

2)       Oui, nous leur offrons des cadeaux.

3)       Non, je ne lui écris pas.

4)       Non, on ne lui répond pas.

5)       Oui, nous leur écrivons.

6)       Oui, il nous a dit son adresse.

7)       Oui, je te souris.

 

 

Perfekat ili imperfekat (Passé composé/ Imparfait)

PC izražava 1.svršenu radnju (tamo gde bi kod nas mogao da se upotrebi aorist): J’ai mangé un sandwich.- Pojeo sam sendvič.
2. radnju koja je odredjena u vremenu (znamo kada se desila, ili koliko je trajala):
a) Hier, j’ai visité mon ami.- Juče sam posetio svog prijatelja.

b) J’ai habité trois ans en France. Živeo sam 3 godine u Francuskoj.
3. sled dogadjaja: Je me suis réveillé, je me me suis préparé et je suis parti au travail.-Probudio sam se, spremio se i otišao na posao.
IMPERFEKAT 1. izražava nesvršenu radnju, neodredjenu u vremenu: Il me regardait tout le temps. – Gledao me je sve vreme.
2. opisuje ljude i dogadjaje: Quand j’étais petit, j’aimais lire les contes de fées. – Kad sam bio mali, voleo sam da čitam bajke.
3. izražava naviku ili radnju koja se ponavljala : Je le visitais tous les jours.- Posećivala sam ga svaki dan.

Kondicional – Le Conditionnel

Kondicional je način koji ima 2 vremena: sadašnje (conditionnel présent) i prošlo (conditionnel passé).

Kondicional prezenta odgovara našem potencijalu (napr. Ja bih voleo).

Gradi se tako što na futursku osnovu (infinitiv) dodamo iste nastavke kao za imperfekat:

                     – ais      – ions

Infinitif+  – ais     – iez

                     – ait      – aient

Napr. chanter→ 1. Je chanterais (ja bih da pevam:) ) 1. Nous chanterions

                              2. Tu chanterais                                            2. Vous chanteriez

                              3. Il, elle chanterait                                   3. Ils, elles chanteraient

Naravno, ima puno nepravilnih glagola

– svi oni koji imaju nepravilno buduće vreme, nepravilni su i u kondicionalu prezenta!

Avoir-j’aurais

Etre – je serais

Vouloir- je voudrais

Pouvoir – je pourrais

Faire – je ferais

Aller – j’irais…

glagoli koji se završavaju ne –RE, gube svoje –E :

Répondre→je répondrais

Kondicional izražava:

1.       želju – Je voudrais te voir. Želela bih da te vidim.

2.       savet –  Tu pourrais travailler plus. Mogao bi više da radiš.

3.       učtivost –  Pourriez-vous m’aider, s’il vous plaît ? Da li biste mogli da mi pomognete, molilm Vas?

Takodje se koristi –  u pogodbenim (hipotetičkim) rečenicama :

Si tu me cherchais, tu me trouverais! Kada bi me potražio, našao bi me!

          kod slaganja vremena, da izrazi radnju koja se desila posle radnje glavne rečenice:

On m’a dit que la vie serait belle. Rekli su mi da će život biti lep.

Vežbanje:

Napiši kondicional prezenta:

1)      Si tu venais, nous ___________ un bon film français. (regarder)

2)      Tu __________ boire un verre de vin? (vouloir)

3)      Mes parents _____________ visiter cette belle ville. (aimer)

4)      À ta place, je _________ plus. (lire)

5)      Mon ami _________ au bout du monde pour moi. (aller)

Rešenja:

1)      regarderions

2)      voudrais

3)      aimeraient

4)      lirais

5)      irait

Priloška zamenica EN -Le Pronom adverbial EN

          En zamenjuje imenicu ispred koje stoji predlog DE (du, de la, de l’, des):

Stoji uvek ispred glagola.

DE+imenica=EN

1)      Tu veux de la salade verte ?

Oui, j’en veux.

Non, je n’en veux pas.

2)      Vous avez des enfants ?

Oui, j’en ai un.

Non, je n’en ai pas.

3)      Tu viens de Paris ?

Oui, j’en viens.

Non, je n’en viens pas.

4)      Tu penses de nos vacances ?

Oui, j’en pense tout le temps.

Non, je n’en pense jamais.

Ako je reč o ljudima, ne koristimo zamenicu EN, već naglašenu zamenicu :

Tu te souviens de moi ? : )

Oui, je me souviens de toi !

          Ova zamenica stoji iza glagola u potvrdnom obliku zapovednog načina:

Na pr : Profitez-en !

Odgovori :

1)      Vous avez besoin de vos médicaments ? (Oui)

2)      Tu veux du vin rouge ? (Non)

3)      Vous buvez de la bière ? (Oui)

4)      Vous revenez du cinéma ? (Non)

5)      Il y a des gâteaux ? (Oui)

6)      Vous prenez des fruits ? (Non)

Rešenja:

1)      Oui, nous en avons besoin.

2)      Non, merci, je n’en veux pas.

3)      Oui, nous en buvons au déjeuner.

4)      Non, nous n’en revenons pas.

5)      Oui, il y en a encore.

6)      Non, je n’en prends pas.

Slaganje vremena – La Concordance des temps

Slaganje vremena je pravilo koje se primenjuje u složenim rečenicama. Po tom pravilu, glagol zavisne se upravlja prema glagolu glavne rečenice. Ako je glagol glavne rečenice u bilo kom prošlom vremenu:

  1. radnja koja se desila pre radnje glavnog glagola (anteriorna), biće izražena pluskvamperfektom:

Il m’a dit que j’avais été belle.

On mi je rekao da sam bila lepa.

2. radnja koja se desila istovremeno (simultano) sa radnjom glavnog glagola, biće izražena imperfektom:

Il m’a demandé si je connaissais Paris.

On mi je pitao da li poznajem Pariz.

3. radnja koja se desila posle radnje glavnog glagola (posteriorna radnja), izražava se kondicionalom prezenta:

Il m’a dit que vous viendriez par le train.

On mi je rekao da ćete stići vozom.

Neki glagoli koji mogu biti u glavnoj rečenici : dire, demander, lire, savoir, apprendre….

Najlakše je zapamtiti:

Ako je glagol koji uvodi rečenicu u nekom prošlom vremenu, onda se glagol zavisne prebacuje:

Passé → Plus-que-parfait

Présent → Imparfait

Futur → Conditionnel présent

Odnosne zamenice – Les Pronoms relatifs

Da bismo izbegli ponavljanje nekih delova rečenice, mi koristimo odnosne (relativne) zamenice. Čim su zamenice, one nešto i zamenjuju 🙂 . Postoje 2 vrste : proste i složene.

1.       Proste (sastoje se od 1 reči) odnosne zamenice su:

1)      QUI– zamenjuje subjekat i znači KOJI, KOJA, KOJI, KOJE:

C’est un garçon. Ce garçon joue de la guitare.

C’est le garçon qui joue de la guitare.

QUI+ glagol (iza zamenice qui uvek ide glagol)

2)      QUE– zamenjuje pravi (direktni) objekat, i znači KOG, KOJU, KOJE:

C’est un beau garçon. J’aime ce garçon.

C’est le garçon que j’aime.

Que + novi subjekat

Qu’+ a, e, i, o, y, u, h (que gubi svoje e ispred samognlasnika ili slova h)

3)      – se odnosi na mesto i vreme, i znači GDE i KADA:

          Il faisait froid ce jour-là. Nous nous sommes rencontrés ce jour-là.

       Il faisait froid ce jour-là nous nous sommes rencontrés. (Bilo je hladno toga dana kada smo se sreli.)

          C’est une petite ville. Je suis née dans cette ville.

C’est une petite ville je suis née. (To je mali grad u kom (gde) sam rodjena.)

4)      Dont – ima značenje o kome, o čemu, čiji, koji

Zamenjuje imenicu ispred koje stoji predlog DE:

           C’est un homme intéressant. Je t’ai parlé de cet homme.

 C’est l’homme dont je t’ai parlé. (To je čovek o kome sam ti pričala.)

Vežbanje : qui, que, qu’, où ili dont :

1)      C’est le quartier _______ on m’a parlé.

2)      C’est le quartier _______ on habite.

3)      C’est le quartier _______ on aime bien.

4)      C’est un vieux monsieur _______ connaît bien le français.

5)      J’adore les vers ______ tu m’as écrits.

6)      Voilà les médicaments _______ vous avez besoin.

7)      C’est le pays _______je rêve.

                                    Rešenja:

1)       dont

2)      

3)       qu’

4)       qui

5)       que

6)       dont

7)    dont

Le Pronom ON- Zamenica ON

Neodredjena zamenica ON, nastala je od latinskog HOMO-čovek.

Iza sebe uvek zahteva glagol u trećem licu jednine:

On+3.lice jednine

Na pr: On adore ce chanteur.

Ova zamenica može da se prevede kao  neko, čovek, ljudi, svi…ili povratnim glagolom.

          On frappe. (Neko kuca)

          Ici on parle français. (Ovde se govori francuski)

          On peut tout ce qu’on veut. (Čovek može sve što hoće)

          On a marché sur la Lune. (Ljudi su hodali po Mesecu)

Zamenica on zamenjuje  nous:

          On ira où tu voudras. (Ići ćemo gde ti budeš htela)

Kada označava odredjenu osobu, particip prošli iil pridev se slažu u rodu i broju:

On est venuS hier. (Stigli smo juče)

Zamenica on može da se upotrebi i umesto ostalih  zamenica (je, tu, il, elle, vous, ils, elles)

Les adjectifs démonstratifs – Pokazni pridevi

Čim su pridevi, znamo da stoje uz imenicu, i da se sa njom slažu u rodu i broju 🙂

Oblici su:

1.       Muški rod – CE – taj, ovaj

 na pr. J’aime ce garçon. (Volim ovog dečaka)

Ali, ako imenica počinje samoglasnikom , ili slovom H, onda koristimo oblik CET:

a, e, i, o, u, y, h+cet

Cet homme est très gentil.

2.       Ženski rod – CETTE ta, ova

na pr. Vous connaissez cette chanson? (Znate li tu pesmu?)

3.       Množina oba roda CES –ti, te, ovi, ove :

na pr. Je voudrais connaître ces régions lointaines. (Volela bih da upoznam te daleke oblasti)

           Vous avez regardé ces films? (Jeste li gledali te filmove?)

Znači, da bismo znali da koristimo ove prideve, treba da znamo rod i broj imenice uz koju stoje 🙂

Vežbanje: ce, cet, cette ou ces:

1)      Voyez-vous ______ nuage ?

2)      J’adore ________ acteur français !

3)      _______ femmes sont bavardes.

4)      Un jour, on va visiter ______ ville.

5)      ______ chat a mangé _______ oiseau.

6)      Tu connais _______ musée?

7)      ________ maison est plus grande que la mienne.

Rešenja:

1)      ce

2)      cet

3)      ces

4)      cette

5)      ce, cet

6)      ce

7)      cette