La négation- Odričan oblik

Ми знамо одричан обик: ne + глагол + pas.
Уместо pas можемо да употребимо и друге речи:

а) ne … personne – никога
personne ne – нико

– Je ne vois personne. (Не видим никога)
– Personne ne le connaȋt. (Нико га не познаје)

b) ne … rien – ништа

– Je ne vois rien ! (Ништа не видим!)
– Rien ne m’intéresse. (Ништа ме не занима.)

c) ne … jamais – никад

– Je n’ai jamais visité cette ville ! (Никад нисам посетила тај град)

d) ne … plus – не више

– Je ne t’aime plus ! (Више не волим!)

e) ne … aucun(e) –  ниједан, -на, никакав, -ва (aucun слажемо у роду са именицом уз коју стоји)

– Je n’ai aucune idée! (Немам никакву идеју)

– Je n’ai aucun ami. (Немам ниједног пријетеља)

*Важно је да запамтимо да, када користимо ове речи, изоставимо облик pas

Sadašnje vreme nepravilnih glagola, vežbanje – Le Présent des verbes irréguliers, exercice

Stavi glagol u zagradi  u sadašnje vreme:

  1. C’______ qui? (ȇtre)
  2. J’ _______ mal au coeur! (avoir)
  3. _________-vous danser avec moi? (vouloir)
  4. Que _________-vous? (faire)
  5. ________-vous ce que c’est? (savoir)
  6. On ________ au stade? (aller)
  7. Mon chat Marinko ______ les yeux verts. (avoir)
  8. Nous __________ nous promener cet après-midi! (pouvoir)
  9. Vous ___________ Kragujevac? (connaȋtre)

rešenja:

  1. est
  2. ai
  3. Voulez
  4. faites
  5. Savez
  6. va
  7. a
  8. pouvons
  9. connaissez

Les verbes avoir et ȇtre- Glagoli imati i biti (jesam)

Glagoli avoir (imati) i ȇtre (biti, jesam)
Osim osnovnog značenja (imati i biti ili jesam), ova dva glagola nam služe da napravimo neka druga (složena) vremena, na pr: J’ai aimé, Je suis sortie… Takodje, ima puno izraza sa glagolom avoir: J’ai mal…(boli me), J’ai soif/ faim (žedan sam, gladan) …
Sadašnje vreme ovih glagola glasi :

Avoir :
J’ai /ʒe/   ja imam                         Nous avons /nuzavɔ̃/   mi imamo
Tu as /ty a/   ti imaš                     Vous avez /vuzave/   vi imate
Il, elle a /il/εl/a/  on, ona ima  Ils, elles ont /ilzɔ̃/εlzɔ̃/   oni, one imaju
ȇtre
Je suis /ʒǝ sɥi/   ja sam                  Nous sommes /nusɔm/  mi smo
Tu es /ty ε/   ti si                              Vous ȇtes /vuzεt/   vi ste
Il, elle est /il/εl/ε/ on,ona je       Ils, elles sont /il/εl/sɔ̃/  oni, one jesu

* ʒ se izgovara kao naše Ž
ɔ̃ se izgovara kao o kroz nos, napr kao u reči : bONbona
e i ε= E
y izgovaramo tako što otvorimo usta za U, a kažemo I

Vežbanje: avoir ili ȇtre
1) Je ___________ de Serbie.
2) Tu ___________ quel âge?
3) Nous ___________ un chat blanc.
4) C’_________ qui?
5) Vous ____________ Espagnols?
6) Marco et Emma ___________ mes amis.
7) Marco et Emma ___________ raison.

Rešenja:
1) suis
2) as
3) avons
4) est
5) ȇtes
6) sont
7) ont

Verbe aller – glagol aller

Glagol aller je još jedan nepravilan glagol. Njegovo sadašnje vreme glasi :

1) Je vais /vε/ 1) Nous allons /nuzalɔ̃/
2) Tu vas /va/ 2) Vous allez /vuzale/
3) Il, elle va /va/ 3) Ils, elles vont /vɔ̃/

*Ovaj glagol koristimo kad pitamo nekoga kako je :

Tu vas bien ?=Ҫa va ? (Kako si ?) Je vais bien, merci.=Ҫa va bien, merci. (Dobro, hvala)
Vous allez comment ? (Kako ste ?)

*Koristimo ga i da izrazimo radnju koja će se desiti u bliskoj budućnosti (futur proche) :

Cet été, je vais visiter Paris. 

*Glagol aller se menja sa glagolom ȇtre – Elle est allée

Verbe faire- glagol Raditi

Glagol FAIRE je još jedan od nepravilnih glagola. On znači Raditi, Činiti. Njegovo sadašnje vreme glasi:
1) Je fais /fε/ 1) Nous faisons /fǝzɔ̃/
2) Tu fais /fε/ 2) Vous faites /fεt/
3) Il, elle fait /fε/ 3) Ils, elles font /fɔ̃/

Treba da vodimo računa o izgovoru 1.lica množine u kome ne izgovaramo E.
Glagol Faire koristimo u mnogim izrazima:

1) Faire du sport- baviti se sportom – Vous faites du sport?
2) Faire attention- obratiti pažnju – Fais attention!
3) Faire la connaissance de- upoznati nekog- Je fais la connaissance d’un beau garçon.
4) Faire du bruit- praviti buku- Mes élèves font du bruit.
5) Faire semblant- pretvarati se, praviti se….. Il fait sembant de m’ écouter.

Kada god imamo izraz sa nekim glagolom, mi, naravno, menjamo samo glagol:

Je fais du vélo – ja vozim biciklu
Tu fais du vélo – ti voziš biciklu…
Ils font du vélo – oni voze biciklu

Francuski alfabet, izgovor – L’Alphabet français, la prononciation

Francuski jezik ima 26 slova.

A /α/,   B /be/,   C /se/,   D /de/,   E /ǝ/,   F /εf/,   G /ʒe/

H /aʃ/,   I /i/,   J /ʒi/,   K /ka/,   L /εl/,   M /εm/,   N /εn/,

O /o/,   P /pe/,   Q /ky/,   R /εr/,   S /εs/,   T /te/,   U /y/,

V /ve/,   W /dublve/,   X /iks/,   Y /i grek/,   Z /zεd/

U zagradi su glasovi obelezeni fonetskom transkripcijom.

ǝ  se izgovara kada otvorimo usta za O, a kažemo E
ʒ  se izgovara kao naše Ž
ʃ  se izgovara kao naše Š
Y  se izgovara tako što otvorimo usta za U, a kažemo I. Hoćemo da probamo?
e i ε  su različiti izgovori glasa E, ali, neka za početak bude samo E!

Pitanje Da li? – Interrogation totale

Postoje 3 načina da postavimo pitanje sa DA LI?
1. Intonacijom – redosled reči je isti kao u izjavnoj rečenici, ali na kraju stoji upitnik, i drugačije izgovorimo:
Tu aimes mes yeux?

2. Inverzijom – zamenimo mesta subjektu i prediktu, i izmedju stavimo crticu:
Aimes-tu mes yeux?
Kada pitanje postavljamo inverzijom, u trećem licu jednine (il, elle), moramo, radi lakšeg izgovora, da izmedju glagola i zamenice umetnemo slovo T, ako se glagol završava samoglasnikom :

Aime-t-il la musique?
Parle-t-elle français ?

* Postoji i složena inverzija: Ako je subjekat imenica ili grupa reči, ona ostaje ispred glagola, ali se iza glagola stavlja lična zamenica koja se na nju odnosi :

Pierre, aime-t-il mes yeux ?
Tes amis, sont-ils déjà partis?

3. Uz pomoć EST-CE QUE (da li):
Est-ce que tu aimes mes yeux?

Odgovor na ova pitanja je OUI, ili NON

Vežbanje: Napiši na druga 2 načina:

a) Tu connais la Serbie?
b) Vous voulez de la salade?
c) Est-ce qu’il y a de l’amour dans l’air?
d) Tu viens demain?
e) Vous avez fini cet exercice?

a) Connais-tu la Serbie? Est-ce que tu connais la Serbie?
b) Voulez-vous de la salade? Est-ce que vous voulez de la salade?
c) Y a-t-il de l’amour dans l’air? Est-ce qu’ il y a de l’amour dans l’air?
d) Viens-tu demain? Est-ce que tu viens demain?
e) Avez-vous fini cet exercice? Est-ce que vous avez fini cet exercice?

 

Les propositions conditionnelles – Pogodbene rečenice

Hipotetične (pogodbene) rečenice su složene rečenice. Postoje 3 osnovna tipa ovih rečenica. U njima uvek koristimo veznik SI:
1. Iza SI (AKO) glagol je u sadašnjem vremenu, a u drugom delu rečenice može da bude sadašnje, buduće vreme ili zapovedni način.

SI+Présent →Présent, Futur, Impératif

Na pr. a) Si tu veux, tu peux ! – Ako hoćeš, možeš !
b) Je serai contente si tu viens ! – Bicu srecna, ako dodjes!
c) Si tu veux un ami, apprivoise-moi ! Ako hoćeš prijatelja, pripitomi me ! (Petit prince, Antoine de Saint-Exupéry)

2. Iza SI (Kada) glagol je u imeprfektu, a u drugom delu rečenice glagol je u kondicionalu prezenta.

SI+ Imparfait → Conditionnel présent

Na pr. Et si tu n’existais pas, dis-moi, pourquoi j’existerais? – A, kada ti ne bi postojala, kaži mi, zbog čega bih postojao ja? (Joe Dassin)

3. Iza SI (Da) glagol je u pluskvamperfektu, a u drugom delu rečenice glagol je u kondicionalu prošlom.

SI+ Plus-que-parfait → Conditionnel passé
Si nous nous étions rencontrés plus tôt, tout aurait été différent ! Da smo se ranije sreli, bilo bi drukčije sve! : )
Veznik SI može da bude i na početku, i u drugom delu rečenice, a značenje ostaje isto!

Na pr. Mogli smo da napišemo i :
1) Tu peux si tu veux!
2) Si tu viens, je serai contente!…. kako bi glasile ostale? : )

Vežbanje: Stavite glagol u odgovarajuće vreme:
1. Si tu viens, on ________ au cinéma. (aller)

2. Si tu pars, ___________(ne pas revenir)

3. Si vous veniez en Serbie, vous ___________ nous visiter! (pouvoir)

4. S’il voulait me voir, il _____________. (venir)    Si+il=s’il

5. Si tu pars, je ____________ (ne pas te chercher)

6. S’il ________, je ne sortirai pas. (pleuvoir)

7. Si tu me ___________ la vérité, je serai contente! (dire)

8. Si vous ___________ Kragujevac,  vous auriez vu le monument de Sumarice. (visiter)

rešenja:

1.  ira

2. ne reviens pas

3. pourriez

4. viendrait

5. ne te chercherai pas

6.pleut

7. dis

8. aviez visité

 

 

Neupravni govor, vežbanje – Le discours indirect

  1. Prebaci u neupravni govor :
    1. Il me demande : „Qu’est-ce que vous lisez ?“
    2. Je lui réponds : „C’est un roman français.“
    3. Je lui demande : „Où voyagez-vous ?“
    4. Il me répond : „Je veux voir le monde.“
    5. Je lui dis : „Parlez plus lentement !“
    6. Il me demande : „Pourquoi pleures-tu ?“
    7. Il me dit : „Ne pleure pas !“
    8. Il me dit : „Je reviendrai !“
    9. Je lui dis : „Je t’aime.“
    10. Il me dit : „Pensez à moi !“
    11. Il me dit : „Je ne vous oublierai jamais !“
    Rešenja:
    1) Il me demande ce que je lis.
    2) Je lui réponds que c’est un roman français.
    3) Je lui demande où il voyage.
    4) Il me répond qu’il veut voir le monde.
    5) Je lui dis de parler plus lentement.
    6) Il me demande pourquoi je pleure.
    7) Il me dit de ne pas pleurer.
    8) Il me dit qu’il reviendra.
    9) Je lui dis que je l’aime.
    10) Il me dit de panser à lui.
    11) Il me dit qu’il ne m’oubliera jamais.

 

Neupravni govor – Le Discours indirect

U neupravni govor možemo da prebacujemo:

1. izjavnu rečenicu:

Il me dit: ’’La vie est belle.’’→ Il me dit que la vie est belle.

– Osim što smo izostavili 2 tačke i navodnike, upotrebili smo predlog QUE (DA)

2. pitanje postavljeno sa Da li? (koje može da bude postavljeno na 3 načina u upravnom govoru)

Je te demande: ‘’Est- ce que la vie est belle ?’’→
Je te demande : ‘’La vie, est-elle belle ?’’→
Je te demande : ‘’La vie est belle ?’’→ Je te demande si la vie est belle.

– SI koristimo da bismo pitali DA LI u neupravnom govoru.

3. pitanje postavljeno sa Šta ?

Il me demande :’’Qu’est-ce que tu fais ?’’→
Il me demande :’’Tu fais quoi ?’’→
Il me demande :’’Que fais-tu ?’’→ Il me demande ce que je fais.

– CE QUE = ŠTA u neupravnom govoru

4. za pitanja koja su postavljena sa pourquoi, quand, où, comment…koristimo iste reči samo bez inverzije :
Il me demande :’’Pourquoi pars-tu ?’’→ Il me demande pourquoi je pars.

Il me demnde: „Quand pars-tu?“→ Il me demande quand je pars.

Il me demande:“D’où viens-tu?“….→ Il me demande d’où je viens.

5. zapovedni način prebacujemo uz pomoć predloga DE i INFINITIVA glagola koji je u imperativu.

Il me dit:“ Viens!“ → Il me dit de venir.

U slučaju odričnog imperativa:

Il me dit:“ Ne pars pas!“ → Il me dit de ne pas partir.

Vežbanje:

  1. On dit:“L’amour sauvera le monde.“
  2. On dit: „Après la pluie vient le soleil.“
  3. Il me dit:“ Ne me quitte pas!“
  4. Il me dit:“Il pleuvra demain.“
  5. Il me demande:“ Vous êtes Française?“
  6. Je lui réponds:“ Je suis étudiante de Serbie.“
  7. Dis-moi:“ Où vas-tu?“

Rešenja:

  1. On dit que l’amour sauvera le monde.
  2. On dit qu’après la pluie vient le soleil.
  3. Il me dit de ne pas le quitter.
  4. Il me dit qu’il pleuvra demain.
  5. Il me demande si je suis Française.
  6. Je lui réponds que je suis étudiante de Serbie.
  7. Dis- moi où tu vas.